Површине већине домаћинставакочионе чељусти аутомобилаимају тенденцију да развију рђу у уобичајеним условима вожње. Ово представља уобичајену физичку појаву, а не недостатак квалитета производа и не би требало да изазива претерану забринутост код власника возила. Узроци, захваћени положаји, степен корозије и практични утицаји рђе чељусти прате јасне обрасце, који су разрађени у наставку.
У погледу својстава материјала, већина кочионих чељусти за аутомобиле са оригиналном опремом производи се од ливеног гвожђа и челика. Ови метали су по природи подложни оксидацији. Иако готове чељусти пролазе кроз полирање, фарбање на високим температурама против рђе и процесе против корозије да би се формирали заштитни премази, такви премази нису трајни. Постепено деградирају током службе. Када се основни метал изложи условима околине, брзо ће се десити оксидација и рђа. Мали број побољшаних чељусти високих перформанси користи легуру алуминијума са супериорним капацитетом против рђе, али се такви производи ретко постављају на возила за масовно тржиште.
Услови околине делују као главни фактори за стварање рђе. Постављена на унутрашњу страну точкова без заштите, кочиона чељуст аутомобила је стално изложена корозивним материјама. Киша, јутарња роса и влажан ваздух лепе се за спољашње површине. Блато прскано по мокрим путевима, средства за одмрзавање и со на путу носе јаку корозивност и убрзавају пропадање боје. Вода заробљена у празнинама на точковима након прања аутомобила се споро суши. Стална влага напада углове и пукотине одакле обично настаје рђа.
Физичко хабање током рада убрзава квар премаза и корозију. Ротирајући точкови подижу песак и прашину који непрекидно ударају и бришу боју чељусти. Топлотни циклуси услед топлоте кочења чине слојеве боје старењем, пуцањем и љуштењем. Углови, положаји шрафова и интерфејси водилице где је покривеност боје релативно танка су најранија места за оштећење премаза и накнадну рђу. Штавише, возила која дуже време седе у мировању трпе лошију вентилацију и расипање топлоте у влажном окружењу и брже развијају рђу од аутомобила који се често возе.
Од суштинске је важности разликовати површинску површинску рђу од дубоко укорењене корозије, јер се њихове последице увелико разликују. Највидљивија рђа са којом се корисници сусрећу остаје на спољним површинама где се боја откинула. Не продире у унутрашње склопове и оставља неоштећене клипове, заптивне прстенове и водеће клинове. Способност кочења и безбедност вожње остају нетакнути, а једноставно чишћење може ублажити површинску рђу. Дубоко усађена корозија се јавља само на возилима која дуго раде у празном ходу, лоше одржаваним аутомобилима или аутомобилима који раде у приобалним окружењима са сланом маглом. Напредна корозија може да изазове лепљење компоненти и заглављене причвршћиваче.
Укратко, мања површинска рђа на кочионој чељусти аутомобила представља неизбежну нормалну физичку појаву у типичним радним окружењима. То углавном утиче на изглед уместо на функционалност у стварном свету. Кораци рутинског одржавања, као што су редовно чишћење точкова, уклањање преостале влаге након прања и избегавање дужег влажног паркирања на отвореном, могу успорити развој рђе. Замена или посебне поправке су углавном непотребне.
